Svetu je došao kraj bez upozorenja, i sve što je ostalo je - nada.Sajlonce su stvorili ljude iz Dvanaest kolonija. Ovi inteligenti roboti su korišćeni kao robovi i vojnici koji su se borili u ratovima. Ali Sajlonci su postali osjetljivi i pobunili su se. Ljudi i mašine borili su se u krvavom ćorsokaku sve dok se Sajlonci nisu povukli u udaljeni deo svemira.Primirje između Dvanaest kolonija i Sajlonaca trajalo je 40 napetih godina. Svake godine, na godišnjicu potpisivanja ugovora, ljudi su slali izaslanika na neutralnu teritoriju Stanice primirja, koji je trebalo da se sastane sa sajlonskim predstavnikom. Međutim, 39 godina ni jedan sajlonski predstavnik se nije pojavio. Zatim, na 40. godišnjicu, zanosna plavuša, Sajlonka u ljudskom obličju, sastala se sa predstavnikom ljudi i to samo nekoliko sekundi pre nego što će pripadnici njene vrste uništiti stanicu i krenuti u napad na Dvanaest kolonija. Tokom samo jednog užasavajućeg dana, izgubljeno je dvije milijarde ljudskih života u nuklearnim požarima. Samo oni koji su bili dovoljno srećni da se nađu van svemirskog broda u trenutku udara uspeli su da se skupe i pobegnu duboko u svemir na jedinom preostalom svemirskom brodu kolonije: na svemirskoj krstarici Galaktika. Na Galakticima, pored posade, nalazi se 50.000 preživjelih ljudi. Krstarica je veoma stara i u trenutku kada su Sajlonci napali trebalo da bude povučena iz upotrebe i pretvorena u muzej. Posle napada Vilijam Adama, komandant Borda, našao se odgovornim za opstanak poslednjih predstavnika ljudske rase. U međuvremenu, istrebljenje kolonijalne vlade na Kaprisi dovelo je do toga da Lora Roslin, sekretarka obrazovanja, postane predsjednica. Vođena proročkim vizijama i političkom neminovnošću, ona trasira flotu u potragu koja će ih odvesti u najudaljenije delove svemira u potrazi za mitskom, izgubljenom Trinaestom kolonijom - Zemljom.

Prikaži više